Kontakt-podrška

Ukoliko imate nekakva pitanja pošaljite nam ih i probaćemo da odgovorimo
Popunite sva obavezna polja.






    Tehnička dokumentacijaGeneralne informacije
    Tekst je preuzet sa sajta – Sam svoj majstor
    http://www.samsvojmajstor.com/portal/forums/uradi-sam/sam-svoj-majstor/plastifikacija-metala

    Malo generalnih informacija o premazima u prahu, možda će nekome biti od koristi. Kod nas su najzastupljenija dva tipa ovih premaza – poliestarski i epoksi-poliestarski. Prvi su otporni na UV zračenje i ostale atmosferske uticaje, pa se koriste za zaštitu elemenata u eksterijeru (tipična primena je aluminijumska stolarija). Epoksi-poliestri nisu postojani na UV zračenje (posle izvesnog vremena gube sjaj, dolazi do promene nijanse i ispraškavanja), tako da se koriste isključivo za zaštitu predmeta u enterijeru.
    Prah se na metalni predmet može naneti elektrostatskim prskanjem, tribo-električnim prskanjem, uranjanjem predmeta u fluidizovani sloj praha, elektrostatski fluidizovani sloj praha… Najtipičniji vidovi aplikacije su prva dva, koji podrazumevaju nanošenje pištoljima. Kod elektrostatskog prskanja, poznatog i pod imenom „Corona“, na izlazu iz pištolja se nalazi elektroda koja je pod visokim naponom (uobičajeni radni napon je 80-100 kV) tako da jonizuje vazduh, a ovako nastali slobodni elektroni (negativno naelektrisanje) bivaju privučeni na površinu čestica praha koji se raspršuje iz pištolja i na taj način im daju negativno naelektrisanje. Ovako naelektrisan prah se „lepi“ za metalni predmet koji mora biti uzemljen. U slučaju da predmet na koji nanosimo prah nije uzemljen, neće doći do „lepljenja“. Kod tribo-električnog postupka koristi se malo drugačiji tip pištolja. U njemu nema elektrode, već se unutar cevi pištolja nalazi podloga sa visokim koeficijentom trenja, prah se pod visokim pritiskom propušta kroz pištolj (uobičajeni pritisak transportnog vazduha kod corona postupka je 3-5 bara, a ovde je mnogo veći), usled trenja gubi elektrone, postaje pozitivno naelektrisan i kao takav se „lepi“ za uzemljen predmet. Oba postupka imaju svoje prednosti i mane: corona omogućava veću brzinu rada, ali zbog snažnog el. polja na izlazu iz pištolja, kod predmeta komplikovanije geometrije dolazi do pojave Faradejevog kaveza, tako da uglovi mogu ostati nezaštićeni. Tribo postupak je sporiji, ali zbog odsustva el. polja nema pojave Faradejevog kaveza, pa je ova tehnika bolja za malo složenije oblike predmeta. U oba slučaja je za kvalitetnu aplikaciju, pored kvaliteta samog praha koji se koristi, veoma važno obezbediti dobru fluidizaciju u posudi iz koje se prah usisava (rad direktno iz plastične kese treba izbegavati), suv komprimovani vazduh u kome ne sme biti tragova ulja i dobro uzemljenje predmeta koji se štiti – to znači da periodično treba čistiti držače na kojima su okačeni predmeti tokom aplikacije, bilo spaljivanjem umreženog praha koji se na njima nalazi, bilo njegovim skidanjem nekim od hemijskih sredstava. U našoj zemlji se već godinama unazad mogu kupiti originalni pištolji (za oba tipa aplikacije) proizvođača Gema, Wagner i Nordson. Kvalitet pištolja je u ovoj vrsti aplikacije jako bitan, tako da ovde ne bi bilo poželjno raditi sa nekim improvizovanim „alatom“, kakav takođe može da se nađe u ponudi.
    U zavisnosti od tipa praha, umrežavanje može biti na različitim temperaturama, obično većim od 150°C. Postoje prahovi koji umrežavaju i na nižim temperaturama (120-140°C), ali kod nas ih još uvek nema. Bitno je znati da temperatura umrežavanja koju proizvođači navode, nije temperatura vazduha u peći, već temperatura metala! To znači da vreme umrežavanja treba meriti od trenutka kada je predmet dostigao preporučenu temperaturu, a ne od trenutka kada je unet u peć. Ovo je posebno važno ako se radi o gabaritnim predmetima koji se zbog svoje mase sporo zagrevaju. Peć ne treba konstruisati tako da grejači budu unutar nje, već tako da se u nju ventilatorom uduvava topao vazduh (preko grejača) i to ne snažno i direktno na predmet, jer će „oduvati“ prah, već blago i bez turbulencija, tako da topao vazduh ravnomerno cirkuliše oko predmeta i postepeno ga zagreva. Ovo je jedini način kojim se može postići ravnomerno zagrevanje celog predmeta, a samo time se može obezbediti i kvalitetna zaštita cele površine (naravno, ovde se ne misli na UV umrežavajuće prahove, kod kojih je sam kocept umrežavanja potpuno drugačiji). Princip uduvavanja toplog vazduha se koristi bez obzira na to šta je izvor toplote-el. energija, gas, mazut… Ako se grejači nalaze unutar peći u kojoj nema cirkulacije vazduha i ako je predmet koji se štiti prahom malo veće mase, kao što su npr. felne, vrlo je verovatno da će delovi predmeta koji nisu u neposrednoj blizini grejača, ili su zbog geometrije samog predmeta zaklonjeni i nisu direktno izloženi toplotnom zračenju, imati nižu temperaturu od potrebne. Na ovim mestima prah neće biti dovoljno umrežen, što drastično smanjuje njegovu otpornost na vlagu, so i ostale agense, a i adhezija neće biti na zadovoljavajućem nivou. Povećanje temperature ili produženje vremena boravka predmeta u peći bi popravilo stanje kod delova koji nisu bili dovoljno umreženi, ali bi se istovremeno oni delovi koji su bliže grejačima „prepekli“, što takođe nije dobro – dolazi do „žućenja“ i gubitka sjaja premaza, koji u isto vreme postaje krt i slabo otporan na udar, tako da usled udara kamena, što je za felne normalna pojava, dolazi do pucanja, a kasnije i do otpadanja sitnih delova premaza i stvaranja vrlo dobrih uslova za brzo napredovanje korozije. Sve ovo je još izraženije ako se u ovakvoj peći nalazi veći broj predmeta u istom trenutku. Ako se kao izvor toplote koristi el. energija, peć neke srednje veličine (100x100x170 cm, unutrašnje mere), trebala bi da ima grejače snage od bar 15 kW, a poželjno bi bilo 20-25 kW, kako bi brzina postizanja radne temperature bila iole pristojna, posebno kada se u peći u istom trenutku nalazi veći broj predmeta. O izolaciji peći bi stručnjaci verovatno mnogo toga mogli da kažu, a iskustvo iz prakse je pokazalo da dobru izolaciju ima ona peć, na čijem bilo kom spoljašnjem delu možete držati ruku bez ikakvih neprijatnosti, u trenutku kada je unutar peći dostignuta maksimalna temperatura vazduha – 230-250°C.

    Oprema za plastifikaciju

    Boja u prahu pre nanošenja na metal mora postati fluidna. U protivnom neće proći kroz sistem za nanošenje i neće biti ravnomerno nanesena na predmet koji se plastificira. To se postiže propuštanjem suvog, čistog vazduha kroz prah kroz polupropusnu membranu u posudi za boju ili u kutiji. Postoje dve glavne metode koje se mogu koristiti za nanošenje boje u prahu na predmet i to su:

    • Nanošenje raspršivanjem
    • Uranjanje objekta u fluidizirani prah
       

    Nanošenje raspršivanjem
    Kod nanošenja raspršivanjem, prah se mora transportovati iz posude za fluidizaciju ili kutije kroz crevo do pištolja. Nakon što se prah fluidizira na gore opisani način  prenosi se  pomoću venturi pumpe – više informacija o njima možete dobiti od proizvođača opreme.
    Koncentracija smese vazduha i praha može se prilagoditi i to je jedan od parametara koji se koriste za kontrolu debljine premaza.
    Naelektrisane čestice vazduha i praha iz pištolja privlače se na uzemljeni – predmet koji treba plastificirati.
    Naelektrisanje je presudano za postupak nanošenja boja u prahu. Ako se prah dobro ne naelektriše, neće se lepiti na površinu metala.
    Postoje dve metode nanošenja boja u prahu raspršivanjem i to su: 

    • Elektrostatička metoda
    • Tribostatička metoda

     

    Elektrostatička metoda
    Najčešća metoda nanošenja je elektrostatička koji se često naziva i „Corona“ aplikacija.
    U ovoj se metodi koristi kaskada za generiranje napona – do 100kV – koji prolazi kroz elektrodu na vrhu pištolja za prah. Visoki napon na vrhu pištolja rezultira koronom, vazduh je joniziran i između elektrode i uzemljenog predmeta stvara se električno polje. Normalno se korona negativno naelektriše što rezultira protokom negativnih jona iz pištolja u supstrat. Čestice praha pokupe negativan naboj iz molekula korone i jonizujućeg vazduha i struje do uzemljene podloge gdje ih elektrostatička privlačnost drži na mestu.

    Debljina filma kontroliše se kombinacijom snage električnog polja, gravitacije, pritiska vazduha i koncentracije praha.

    Postoje brojne vrste i oblici Corona pištolja , uključujući elektrostatička zvona i diskove.

    Tribostatska metoda
    U ovoj se metodi čestice praha nakupljaju trenjem kada prođu kroz PTFE (PoliTetraFluorEtilen) cev. Čestice praha tokom ovog procesa gube elektrone i postaju pozitivno naelektrisane. Naelektrisane čestice praha kreću se vazdušnom strujom prema uzemljenom objektu. Naelektrisan oblak praha stvara električnu privlačnost između praha i uzemljenog predmeta.

    Uranjanje objekta u fluidizirani prah
    Kod metode uranjanja predmeta u fluidizirani prah, predmet se prethodno zagreva na temperaturu iznad topljenja praha. On se zatim potapa u fluidizirani prah. Prah se topi i formira se premaz na vrućoj površini predmeta.
    Kada se predmet izvadi iz fluidiziranog praha, može proći kroz  pećnicu da prah potpuno očvrsne. Debljina filma kontroliše se početnom temperaturom predmeta pri ulasku u fluidizirani prah i vremenom koji predmet provodi u fluidiziranom sloju.

    Rečnik termina
    • PE – Poliester
    • PFP – Poliester
    • PE MAT– Poliester mat
    • SABLE– Pesak
    • RAGGRINZANTE( RAG.) – Naborano
    • BUCCIATO (BUCC.) – Pomorandžina kora
    • BRUN – Braon
    • GRIS – Siva
    • NOIR – Crna
    • PRAJMER – Premaz koji se nanosi na površinu koja se obradjuje. Olakšava bolje prianjanje završnog premaza i poboljšava otpornost na koroziju.
    • GLOSS(ISO 2813) – Površinska refleksija dnevnog svetla o površinu koja se posmatra. Najčešći ugao posmatranja je 200 i 600.
    • TGIC (TRIGLICERID IZOCIJANAT) – Aditiv koji drži na okupu sve komponente praha prilikom pečenja. Veoma je toksičan te je izbačen iz naših boja.
    • VOC (VOLATILE ORGANIC COMPOUNDS) – Isparljiva organska jedinjenja,isparavaju na nižim temperaturama od temperature pečenja.
    • BONDING – Čvršće spajanje boje za podlogu. Poboljšana otpornost na udarce.
    • MSDS (MATERIAL SAFETY DATA SHEET) – Bezbednosni list – daje pregled svih procedura (način rukovanja, prva pomoć itd.) koje mogu da pomognu da se bezbedno rukuje sa prahovima.
    • TDS (TECHNICAL DATA SHEET) – Tehnički list- daje pregled tehničkih i hemijskih karakteristika datog praha za plastifikaciju, vremenski interval zagrevanja predmeta koji se plastificira i sve ostale tehničke podatke neophodne za pravilnu upotrebu praha za plastifikaciju. 
    • ADITIV – Materija dodata u prah da poboljša jednog ili više svojstava.
    • POLIESTERSKI PRAHOVI – Otporni na UV zračenje i ostale atmosferske uticaje pa se zato koriste za zaštitu metala u eksterijeru.
    • EPOKSI PRAHOVI – Nisu otporni na UV zračenje (posle izvesnog vremena gube sjaj i dolazi do promene nijanse) tako da se isključivo koriste u zaštiti metala u enterijeru.
    • ULTRALJUBIČASTO ZRAČENJE (UV) – Svetlosna energija iz UV područja svetlosnog spektra koja može razbiti određene hemijske veze i doprineti izbledjivanju premaza.